Ako je o ovom raspustu napisan sastav, odrasli nisu položili
“Gazde?” Tišinu lenjog letnjeg popodneva naglo je prekinulo glasno dozivanje. “Gazde, gaazdeee?!” “…hajde sad ti zovi!”, reče tiše, ali izričito. “Pa vidiš da nema nikoga!”, ču...
detinjstvo
Knjigu nekad uzmeš u ruke, a nekad čvrsto stegneš za ruku
Što sam više upoznavala svet kao dete, sve sam se više hvatala za knjigu. Pre svega zahvaljujući mom tati koji me je, čim je prepoznao da mi to dobro ide, dovitljivo motivisao i da čitam i da...
Život, kao iz bajke
“Tata prase je usisavao kuću, dok je mama prase radila na računaru!”. Trebalo je, priznajem, da ipak tu epizodu odgledam bar još jednom, da se uverim da sam zaista čula baš to! Nedugo potom, ...
Ljudi po starom receptu
Jedna od najdražih anegdota koje imam sa bratanicom Sarom mi je kada smo u bašti pravile sladoled, od blata naravno. Ona muti snažno, ozbiljna kao da je sudbina sveta poverena tim ručicama, odjedn...
Iz bakine kuhinje
Moja baka nije znala da piše ni da čita. Ipak, ne mogu nikako da kažem za nju da je bila nepismena. Trebalo mi je jako puno vremena da to shvatim. Ne zato što je ona to krila, jer nije, već zato ...
Leto u uskim farmerkama
Da umeš da sagledaš iz više uglova, da se izmestiš, izokreneš, dragocena je veština. Uz nju se, poput akrobate, nakon niza vratolomija uvek dočekaš na noge. To “hodanje u tuđim cipelama” ...
Saplićeš se glavom, a ne nogama
U danima mog detinjstva deci iz Karađorđeve ulice u Odžacima veliku radost pričinjavali su povremeni dolasci baba Irene. Tu milu, uvek nasmejanu staricu u invalidskim kolicima vozila je verovatno ...