Dobrodošli! Ja sam Ljubica Balać, novinarka i urednica na Radio- televiziji Vojvodine od 2005-te godine. Prve četiri godine u toj kući kreirala sam i vodila popularnu emisiju „Prozor“ o našoj društvenoj svakodnevici. Nakon toga, u redakciji informativnog programa uređivala sam i vodila Jutarnji program. Sada pravim Komšijske priče, o ljudima, organizacijama i idejama koji zaista menjaju sve(s)t, a nepravedno su u senci bombastičnijih naslova.
Imam i osmogodišnje iskustvo u radijskom novinarstvu, koje sam stekla u Informativnom centru Radio Odžaka (1992- 2000. godine). Bila sam, u tom periodu, četiri godine i dopisnik novosadskog “Građanskog lista” u oblasti informative. Moje prvo televizijsko iskustvo nastalo je na lokalnoj televiziji u Odžacima u čijem sam (programskom) stvaranju aktivno učestvovala (2002- 2005.) Kreirala sam brojne radijske i televizijske reklamne kampanje.
Sva ta interesovanja sada sam sažela u jedno, pa se bavim i copywritingom. U Specijalnoj ginekološkoj bolnici “Genesis” u Novom Sadu radim kao community manager, urednica društvenih medija. Takođe, pišem raznovrsne tekstove svima koji su odlični u poslu kojim se bave, ali ne toliko vešti s rečima. Kreiram slogane, nastupe na društvenim mrežama, sarađujem sa brojnim agencijama i pišem blog postove za njihove klijente.
Najponosnija sam na saradnju s kancelarijom UNICEF- a u Srbiji i sa Fondacijom Novaka Đokovića čije raznovrsne aktivnosti podržavam tekstovima na ovom blogu.
Radim i kao trener u medijima, sa svima kojima su oni interesantni ili važni, prenosim veštine i znanja do kojih sam dolazila predanim radom i kontinuiranim učenjem. Apsolvent sam psihologije na Univerzitetu u Novom Sadu.
Onog momenta kada je „Prozor“ zatvoren, otvorila sam blog i na taj način nastavila da pratim umnu i emotivnu gimnastiku, humor i fantastiku čiji smo svedoci. Najveće čudo u mom životu i svakako najlepše je kada sam, nakon višegodišnje borbe sa sterilitetom, postala Nikolina mama. To je otvorilo novo poglavlje u mom životu, pa tako i na ovom blogu, o čemu svedoče tri različite kategorije mojih interesovanja. Novo čudo usledilo je već devet meseci nakon toga kada sam samo saznala da opet čekam bebu, i to devojčicu Lenu koja je unela novu dinamiku i inspiraciju u naše živote.
Kao mama imam najkraći staž, ali me to nije „smekšalo“ u skeniranju svih društvenih nepravilnosti, predrasuda, ukorenjenih pogrešnih predstava, kao i u nastojanju da se prave vrednosti očuvaju. Nastojanju da prevaspitam “odrasle” ukazivanjem na dobre ili loše primere. Na našu ličnu odgovornost u svemu.
Ja sam „na ćoše“, nakrivo nasađena samo kad/ dok je slika iskrivljena.
Ukoliko Vam moje iskustvo može pomoći da postignete veći uspeh u poslu kojim se bavite, javite se ovde da sarađujemo.
Ono što meni pomaže i neizmerno znači u svakom uspehu i porazu je što sam (po redosledu nastajanja) okružena dobrim ljudima, u ljubavi sa Markom, u vlasništvu dva psa i četiri mace, što sam keka od Sare, mama jed(i)nog žvrgoljića i jedne tačkice koja je pokazala koliko jak oslonac može da bude!
Što sam mama na ćoše.