Ljubav je- mnogo više reči

crazy 2

Koja je najgora stvar koju ste ikad izgovorili? I kome? Premoreni, neispavani? Celog dana rastrzani između milion obaveza koje jednako crpe i vašu psihičku i fizičku snagu, koje simultano obavljate i često u galami, a da ste pri tom dostupni čak i noću kad pristajete na malo sna, iscepkanog na sitne rate? Kad vam se plače od svega? Kad vas čeka još nepregledan niz takvih dana, a da nemate snage više ni stav prema tome da promenite? Ali morate da gurate dalje.

Da u tim, takvim momentima kažete- vrištala sam od muke, došlo mi je sve da izlomim, proklinjala sve svoje izbore, izgovorila mu užasne stvari, došlo mi je da ga tresnem, ne mogu više da ga vidim, dođe mi da… šta bi vam drugi rekli?

Pitali bi se možda koja je to firma i zašto, kao svako pametan, prosto ne odete odatle negde gde će vas više ceniti, gde će vam biti bolje. Firma zvana roditelj. Direktor ste vi, doživotni, ali niste uvek glavni. I vrlo često ne znate ni gde vam je glava. A morate da ostanete prisebni. Vi ste odrasla osoba.

Čak i kad ste iscrpljeni, željni sna, gladni, kad milion vaših pokušaja ne daje željeni rezultat, kad imate osećaj da čitav jedan takav život ne želite. I dalje ostajete tu. Ali često van sebe. I sve što kažete i uradite koristiće se protiv vas. Jer vi ste odrasla osoba.

A da je u pitanju zaista bio odnos sa šefom, svaka vaša pogrešna reč bila bi, začudo, na pravom mestu! Imali biste punu podršku. Da je u pitanju odnos s partnerom, svaka svađa bi vam bila oproštena, svaka ljutnja kompenzovana, svaka ružna reč našla bi neko utemeljenje. Da izgovorite sve to svom detetu, malom detetu, bebi, sve dobija sasvim novu notu, a vi sasvim jasnu etiketu.

Ali i roditelji imaju dušu. Uglavnom u nosu. Mnogo puta tokom roditeljevanja. Pogotovo kad živite u zemlji u kojoj nemate mnogo mogućnosti da menjate okolnosti, pa vam se potura tek bleda uteha da možete da menjate svoj odnos prema njima. Jeste, opet ste krivi vi, dobro ste primetili. Vi ste odrasla osoba. Kad niste menjali zemlju, možete bar sebe.

Možda je baš zato toliko prisutno javno licitiranje ljubavi prema deci. Onoga, tačnije, što se pod ljubavlju prema deci podrazumeva- javno. Osim što to deca neminovno izmame, doduše da kažemo njima, ali i da valjda umirimo savest kad obnarodujemo svima. Mada ne vidim zašto bi to ikome drugom bilo važno. Sva ta- ja živim za njih, oni mi daju snagu, oni su mi sve u životu, život bez njih bio mi je ništa, nema toga što za njih ne bih uradio/la.

Gde smeš da kažeš da ti je u tom odnosu dolazilo ponekad, ma čak i danima, noćima pogotovo, koje se- ko za vraga- nameste baš posle tih istih dana, da vrištiš od muke, da sve izlomiš, da si proklinjao svoje izbore, da ti je došlo da ga klepiš, da ne možeš više da ga vidiš, da ti je došlo da…

parents 1

A koliko je samo, za tu istu ljubav prema deci, za decu samu, važno to priznati! Te momente slabosti, tu nemoć koja najbolje govori da ne, naravno da to neću uraditi, ali tako jasno ukazuje na to koliko je i u tom ljubavnom odnosu na momente teško. Koliko je normalno da roditelj bude ljut, besan, ogorčen, razočaran, neuspešan, da vikne, da omane! Baš zato što to ta ista deca gledaju. Baš zato  što smo mi odrasle osobe.

Ako im posle toga, kad se galama utiša, sve pojasnimo, rečima, maženjem, ma koliko da su mali. Ako im, kad god treba, kažemo- izvini, čak i kad su bebe. Ako o tome iskreno pričamo sa drugim roditeljima, a ne bojažljivo, umotano u šale, dodatno tako upravo naglašavajući da je to nešto što nije dozvoljeno. Jer ako se jasno i glasno izgovori, stiče se utisak da se tome daje legitimitet, da se to sme raditi. Vikati na decu. Iskočiti iz šina.

Dodatno zbunjuje i obeshrabruje što ni u jednom od milion priručnka za vaspitavanje i rešavanje raznih kriznih situacija ne piše kako da sva ta savršena rešenja, a koliko te samo kao roditelja dodatno dotuče što ona postoje, primenite nakon što noćima niste spavali, a danima ste vitlali sami oko dvoje malih, ručka, veša, presvlačenja, hranjenja, igranja, umirivanja, ubeđivanja i animiranja. Nigde ne piše da vam se uopšte desi da “puknete” pred njima. Nigde ne piše da se uopšte nešto i vama dešava! Jer vi ste odrasla osoba.

Ne, za mene se ljubav ne podrazumeva, pogotovo prema deci ne. Svakog dana prosto izlazi iz mene, kroz reči, dodire, zagrljaje, osmehe i smejanje, kroz razne postupke to “volim te”, “srećna sam što postojiš”, “ti si divno dete”! Samo želim da se jednako (po)kaže i ona druga strana ljubavi. Ona kad ste u toj vezi sa njima ljuti, umorni, neuspešni, kad grešite, kad se svađate. Jedino što u tom odnosu nikada neću priznati su batine. Takva nemoć i neznanje nemaju opravdanje. Ako ste odrasla osoba. A nažalost, mnogi to ne postanu, čak ni kad dobiju decu.

Naša deca će gledajući taj odnos zaključivati o ljubavi. Našoj prema njima, njihovoj prema drugima, drugih prema njima. Kroz naše dvostruke poruke steći će utisak da je ljubav uvek mirna, lepa, puna razumevanja i ispravnih stvari. Da se, ako nekoga zaista voliš, s njim nikada ne svađaš, nikad se o njega ne ogrešiš. A valjda smo to već toliko puta prošli da smo spremni da priznamo da nije tako. Da je ljubav satkana od mnogo više reči. Ako smo odrasle osobe. Ako išta znamo o ljubavi. Ako volimo svoju decu.

Fotografije preuzete sa sajtova: www.onesleepymommy.com i www.media.hamptonroads.com

Možda vam se dopadnu i ovi tekstovi?

Share

2 thoughts on “Ljubav je- mnogo više reči

  1. Da, to sam ja. Priznajem… Iako su mi sve na svetu moji maleni, znam da vičem kao čudovište kad me izbace iz takta a posle me savest razdire i duša boli… Da li je moguće biti dovoljno dobar roditelj iz teorije kad se sve dešava onako kako nismo hteli, kad je sve naglavačke, kad rade ono što smo mislili da naša deca nikada neće raditi, kada jedan galami i drugi galami i mi se nadvikujemo sa njima, kada u javnosti testiraju granice našeg strpljenja (mogućnosti), kada se ponašaju kao da namerno žele da nas povrede… Ne znam, ali znam da ih volim.

    1. Izgleda da su ti periodi teški i njima koliko i nama, ali sigurna sm i da oset da su voljeni. A to je najbitnije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *