Moj tata često u šali kaže da neće da ide kod doktora, jer kad god ode, nešto mu nađu! Tako je i sa rodbinom. S tom razlikom što će te doktori možda i izlečiti, dok ti od ovih drugih nema spasa.
Nema tih argumenata koji neće pasti pred snagom armije „dobronamernih“ tetaka, strina, svastika, stričeva… Mogu ti u život ulaziti sporadično, pojedinačno, mogu i da se nikada ne sretnu, ali svi će kao satni mehanizam savršeno kucati u istom ritmu- da te izbace iz takta! Razgovori za posao u nekim strogim firmama rađeni su sigurno po ugledu na takve susrete.
Ako misliš da ovo nije tvoja priča, varaš se! Možda je tebi u tvojoj koži dobro, ali za njih nikada nećeš biti dovoljno dobar. Negde ćeš sigurno omanuti. Ali, zato su oni tu, da te vrate na pravi put. Samo probaj da skreneš sa utabane staze! Ima da ti presedne dan kad si se rodio! Kad si, tačnije, dobio rodbinu.
Ako si diplomirao- što ne radiš nešto?!
Ako nisi diplomirao- kad misliš?
Ako si završio privatni fakultet- mogao si za te pare da kupiš nešto pametnije, a za diplomu da negde učiš!
Ako radiš, a nemaš fakultet- pa nećeš valjda da dozvoliš da te celog života zajebava gluplji* od tebe?!
(*misli se na šefa, nikako se ne odnosi na rođake)
Ako imaš i fakultet i posao- što se ne ženiš?
Ako si oženjen- mogao si (uvek) i neku bolju da nađeš…
Ako si i zaposlen i oženjen i učen- kad mislite vi decu da rađate?
Ako imaš i dete- pa nećeš valjda samo jedno?
A ako slučajno nećeš da imaš decu, ili muža/ženu, bolje da te nema! Ostaje ti samo da se nadaš da niko nikad u porodici neće slaviti ni umreti. Ili da eventualno umreš ti. To ti je bolje nego da se sretneš sa (svima) njima! A i to ti je jedina prilika da o tebi kažu sve najbolje.
Za života oni tebi mogu da kažu šta god žele, jer ti ćeš za njih uvek biti dete.
Kako to misliš hoćeš da se odvojiš, pa deca treba da žive sa roditeljima, nisu valjda za džabe onol’ku kuću pravili?
Nema veze što posle 30-te to odavno nisu deca. Čak ni kada dobiju svoje dete.
Kako vi mislite sve to sami? Što ne bi pilo kravlje mleko odmah? Kako mu nećeš cediti narandžu do godinu dana? „Dudla“ se umače u ljutu papriku da se dete odvikne! Ne sme da plače, dobiće fras! Odkud sad hodalica ne valja? Kakvih crnih 6 meseci, pa ti si jeo meso sa 4 meseca, pazi molim te, pa šta vama fali?!
E, tu sam vas čekala! Ništa! Ništa NAMA ne fali.
I tu bi mogao da bude (srećan) kraj razgovora. Kad bi ti smeo da pričaš.
Ima među rodbinom, srećom i manji broj onih zavidnih zlobnika kojima si potaman takav kakav si, koji te neće terati da budeš još bolji. Oni će ti se uvek obradovati, biće ponosni na tebe, nećeš pred njima biti mali, iako ćeš za njih uvek biti dete.
Ali ne brini, oni nisu toliko nametljivi. Oni su sebični i bave se samo svojim životima. Uostalom, ne bi valjda ozbiljno shvatio nekoga ko je omanuo kao rođak? Taj je sigurno uspeo u svemu ostalom. Sve mu je bilo preče od izvođenja mlađih na pravi put.
Ma koliko da se posle tih susreta osećaš loše, ne zaboravi najvažnije- to je za tvoje dobro!
I budi strpljiv, kad tad će se pojaviti neko mlađi od tebe.
Fotografija preuzeta sa sajta: http://www.patrickandcarling.com/wp-content/uploads/2014/08/squish-couch-cat.jpg
Fala ti na ovom osmehu, na mom licu umornom. Baš mi lego tekst… a i inače…sjajan.
Hvala tebi na osmehu! 😉
a često važi i princip obrnute srazmere: što dalja rodbina, to ‘bliskije’ zvocanje.
Sreća pa nije često 😉
Odličan post. Uspjela si na humorističan način prikazati jedan jako otužan sistem odnosa i običaja kod nas. 🙂
Hvala! Šta da radimo, i rođaci su samo ljudi… Konačno, i mi smo uvek nekome rod 😉
Ja sam moje davno prevaspitala, još onomad kad sam se udala sa 17. Posle me ništa više nisu pitali, pa sad zajedno sa mojom sestrom od tetke spadam u “revolucionare” u porodici. To je malo lepše opisana varijanta crne ovce, pretpostavljam. Sjajno Ljubičice, kao i uvek, milina te čitati 🙂
Odlična taktika, nokaut u prvoj rundi 🙂 Hvala!
Totalno si opisala moje!
Ma ja bih rekla da je svuda isto. I da je svima podjednako teško da to ne shvate lično..
Nisam ni znala da ste se preselili, vidim ja da nema novosti na staroj adresi.
Prvo da kažem da je novo ruho divno! Baš mi je udobno na ovom blogu.
A drugo što sam htela reći je da, kao i uvek, gađaš pravo u centar.
I da su mi nedostajali tvoji tekstovi.
Hvala Čarapice 😉 objavila sam selidbu pre gašenja oba stara bloga, ali nisu izgleda svi videli. Drago i je da smo opet zajedno, na obostranu radost 😉
A sto na blogu nemas recepata? Kakva si ti to zena a nemas recepta ko da ne kuvas?
Volim da kuvam, ali nisam ovo mesto predvidela za to.
Samo sam imitirala rodbinu
Blog je mnogo lep i sa uzivanjem citam. I ne daj da ga iko kvari ili ne daj boze sugerise od strane bliznjih
Blog je mnogo lep i sa uzivanjem citam. I ne daj da ga iko kvari ili ne daj boze sugerise od strane bliznjih
Hvala. Do prvog velikog susreta biće tako 😉 a posle ćemo se boriti 😉
Ha ha ha… Ja Hvala Bogu imam srece pa zivim 2500 km od te silne rodbine. Ali iako ih samo jednom godisnje vidjam prva dva pitanja su uvek: “jesi se udala i da li imas dece?” Jesam, udala se, razvela se, rodila petoro i dala na usvajanje…. Idemo dalje…
🙂 dovoljno da te ogovaraju čim ti vide leđa, ali srećom i dovoljno da ućute.
Jesu li te to (opet) uhvatili u masinu?
Ja njima negde na pola zvocanja kazem “Da, moje prvo dete je macka odgojila i nemam pojma kako se brine o deci” sto ih dovoljno izbaci iz koloseka taman da pocnu pazljivo biraju pitanja i savete – u slucaju da mi izraste treca glava koja ce da ih proguta.
U ostalim slucajevima koristim sestrin recept – Klimoglav i Razgledanje Sara na Tepihu (fantastican recept, uvek radi!).
Spremam se za babine 😉 Danas me mama podsetila na ovaj tekst kad mi je, po ko zna koji put, rekla da mi se neki problem desio- jer idem bosa 🙂
Uživala čitajući. Podelih da i ostali uživaju 🙂
Hvala ti M.