U jeku predizborne kampanje sa bilborda nam se, kao vizija za budućnost, ukazala Marijana Mateus. Fotomontaža je na trenutak stvorila dilemu i gorak ukus u ustima-da nije ipak istina?! U prilog tome da je sve moguće ponuđen je i link na tekst iz “Blic”-a naslovljen “Marijana Mateus se slikala sa patrijarhom u miniću”.

Ne znam jesu li gori novinari koji lažu, ili oni koji su nepismeni. Više je nego očigledno da patrijarh na toj slici naravno nije u miniću. Nekad se o redu reči u rečenici učilo u osnovnoj školi, a danas izgleda nije red da ga znaš čak ni ako si urednik jednog od najtiražnijih listova. A kako smo se odrekli reda reči u rečenici, tako smo se redom odricali i reda u svemu ostalom. Pa je tako i Marijana u kampanji sasvim u redu.

U ovoj nedelji i“Jafica” je ostavila gorak ukus, jer je navodno napustila Srbiju i postala GMO. Jedna od onih situacija u kojima zapravo nije ni bitno šta je istina, već u šta želimo da verujemo. Poraznija valjda i od one nebulozne u kojoj se kvalitet paste za zube dovodio u vezu sa probom farbe na tubi, kad su dostignute još neverovatnije dimenzije teorije zavere.

Čini mi se, da sad napišem da dugotrajno nošenje pertli može da utiče na postepenu promenu pola, delilo bi se kao sumanuto, izrodio bi se odnekud gari koji se ober razume u pertle, nikla bi i grupa na fb i tw, a pronela bi se i sumnja da iza svega stoji lobi proizvođača čičak trake! “Jafica” je izgleda privremeno u Španiji (ko bi mogao da joj zameri i da je otišla zauvek!) to je ipak manje bitno od utiska da mi izgleda odavno nismo “kod kuće”!

Više od toga da se ona možda ne proizvodi kod nas, do kraja nas je zabrinulo to kakvu decu mi proizvodimo ovde. U jednom delu Novog Sada srednjoškolci su se obračunavali pištoljima, u gradskom prevozu, a potom na ulici, dok su u drugom prekinuli izvođenje “Antigone” jer“smara”.

Glumci su otišli sa scene, putnici su pobegli iz autobusa, “Jafica” je otišla iz Srbije, ostala su deca koja ne znaju šta hoće, ali znaju šta neće.

A izgleda da neće ni znanje. Ono se ne “šeruje” na Fejsbuku.

Odkad ima novi sad, ovo odavno vise nije Srpska Atina.

Ali i to je jedna od onih situacija u kojima nije bitna istina, već ono u šta želimo da verujemo.

Da, recimo, nismo mi to sadili.

Ipak, kraj nedelje neumoljivo liči na kraj kao takav.

Ili treba da vidimo još i patrijarha u miniću?

Izvor slike korišćen u postu:  http://www.cuded.com/2014/04/50-sad-face-pictures/