Tmurno januarsko popodne. Hladan vetar bije po obrazima i drsko baca pahulje u lice. Užurbanim korakom, nasmejana onako sama za sebe, dok prebira po samo njoj znanim mislima, žuri u salu. Poznaju je po koraku svi iz njenog Vrbasa. I svako mi je s ponosom rekao „To je naša Dana!“.

Danica Vlahović iz Vrbasa ove godine će napuniti 70 godina. Poslednjih 46 ona više puta nedeljno drži besplatne časove aerobika, svojim vršnjakinjama, ali i tri puta mlađim devojkama!  Uz to, iako je u penziji, radi, a ni kod kuće nema predaha jer je trostruka mama i baka.

Ponosno kaže da joj je sportski duh deo porodičnog nasleđa. Nasledila je i srčanu manu, zbog nje je morala da vežba, ali bitnije od toga je da je i želela. Svih ovih godina, bez prestanka!

„Često mi u šali kažu- 70 godina, ženo, prekidaj, šta hoćeš više! Međutim, ja imam osećaj kao da sam tek sada krenula, ne mogu da zamislim da ja nekad neću moći da radim rekreaciju. Uopšte to ne mogu da zamislim!“

Nije ni sanjala da će joj na treninge dolaziti skoro stotinu žena svih generacija. U početku se teško snalazila za prostor, dok nije otvoren Centar za fizičku kulturu Vrbas koji joj ga, zbog doprinosa društvu, besplatno ustupa.

Gledajući po papirima, ona je operativna instruktorka fitnesa. Ali ako vam pogled prošeta po sali, shvatićete da skoro niste videli tako dobrog motivatora. Kiša, sneg, vetar, vrućina, za njene polaznice nema izgovora.

„Uvek iznova dolaze, po kiši, po snegu, po najvećoj vrućini. Vežbamo ovde i preko leta, kad svi ostali pobegnu napolje. Čak i ako ne stigne na trening, ni jedna moja devojka ne sedi kod kuće! Makar idu u duge šetnje. Stvorile smo zajedno naviku redovne fizičke aktivnosti!“

Kad trening počne, nastaje ozbiljna radna atmosfera i nema odstupanja od dogovorenih pravila. Rad s Danom pruža im prvenstveno zdravlje, ali nakon skoro četvrt veka zajedničkog vežbanja, njene polaznice kažu da su neminovno postale jedna velika porodica.

„Od kad sam u penziji, s radošću dolazim ovde“, kaže mi Danina prijateljica Nada Koprivica i dodaje- „umorna se vraćam, ali znam da ću jutru biti puno čilija i uvek jedva čekam sledeći susret! Plus što je Dana takav tip žene da nam uliva samopouzdanje i vedrinu i to nam puno znači, ma koliko imale godina.“

Ni tri decenije mlađe od nje ne propuštaju njene treninge, zbog toga što je svaki drugačiji, vežbe uvek prilagođene potrebama tog perioda, ali i zbog toga što Dana ličnim primerom pokazuje da je čvrsta volja najbitnija- i najdelotvornija u svim izazovima, kaže Slađana Potkonjak.

„Ona je izuzetna žena, sjajan sportista, pozitivna i svima nama uliva tu energiju! Pruža nam dobro zdravlje, priliku za druženje, za rad na sebi uvek iznova. Ovo nije samo vežbanje tela, već definitivno i duha. Kao neka mala škola života.“

Na koje god takmičenje da ode, Dana se ne vraća bez medalje. Ipak, najponosnija je na ono što je postigla kao supruga, mama i baka. I posle 11 godina seća se s ljubavlju svog muža koji je ostajao da čuva decu, da bi ona vežbala.

Rekreacija joj je, kaže, uvek pomagala da amortizuje sve vrste životnih izazova.

„Pratile su me jako lepe i jako tužne stvari. Mislim da mi je rekreacija pomogla da izdržim sve to. Ta energija koju ovde dobijem pomaže da kanališem ono što je teško, a ono što je lepo da ponesem na neki diskretan način.“

Sad skači, pa ćeš posle sve lako rešiti, bodri svoje devojke Dana tokom vežbanja. Osnaži ih za sve što ih posle treninga dočeka. A ako vam baš nikako ne ide kako želite, promenite ugao gledanja- dobacuje mi uz osmeh i već sledećeg trena dubi na glavi. Iako joj je sedma decenija!

Gledajući taj skup žena svih generacija kako istrajno, s puno entuzijazma, s treninga na trening, iz nedelje u nedelju, godinama nastoje da je prate, teško je ostati ravnodušan. Starije i mlađe od nje izvlače iz sebe, za sebe uvek za korak više. Mene je ta slika pomalo i posramila. Ali pre svega motivisala.

Sad znam šta ću raditi od prvog sledećeg ponedeljka!