(Po)kretanje
Ove jeseni moj dečak je prvi put sam stao na svoje noge i polako počeo da savladava hodanje. U isto vreme moj tata odjednom više nije mogao da stane sam na svoje noge. U roku od samo nedelju dana p...
Prizori s prozora
Prizori s prozora
Kako otvorim vrata, vođena idejom da možda ipak negde danas krenem, snažan vetar gotovo da me vrati unutra. Hladan kišni dan. Odustajem, kuvam kafu, uvlačim se pod ćebe, gledam kroz prozor. U dv...
Tročinka
Jutros na žici stoji okačen samo njen veš. Za stolom u dvorištu ona sedi sama, dok joj prazan pogled beži od prazne stolice pored nje. Na stolu već hladna, netaknuta kafa. I samo njena tišina. ...
Iz bakine kuhinje
Moja baka nije znala da piše ni da čita. Ipak, ne mogu nikako da kažem za nju da je bila nepismena. Trebalo mi je jako puno vremena da to shvatim. Ne zato što je ona to krila, jer nije, već zato ...
Leto u uskim farmerkama
Da umeš da sagledaš iz više uglova, da se izmestiš, izokreneš, dragocena je veština. Uz nju se, poput akrobate, nakon niza vratolomija uvek dočekaš na noge. To “hodanje u tuđim cipelama” ...
Saplićeš se glavom, a ne nogama
U danima mog detinjstva deci iz Karađorđeve ulice u Odžacima veliku radost pričinjavali su povremeni dolasci baba Irene. Tu milu, uvek nasmejanu staricu u invalidskim kolicima vozila je verovatno ...
Ima li života u meni
Nagnula se prema meni i pokazala očima na nju- “Nema dece…” To nije rekla, već izrekla, kao presudu. Ona, besramna, postidela je tu lepu ženu na klupi naspram nas koja nije ni morala da čuje...
- 2 of 2
- « Prethodno
- 1
- 2