Sedam dana, 21 sreća

ponPonedeljak

Jedna od gorih stvari koje možeš da uradiš nekome u Srbiji je da mu zabraniš da bude mrgud i kritičar opšte prakse (svega, dakle i svakoga), naravno, bez istinskog delovanja tim povodom u praksi. Gore od toga je samo kad mu nametneš obavezu da bude srećan! I jedno i drugo je meni kao izazov postavila prijateljica Zoka! Sedam dana svakodnevno po tri stvari zbog kojih sam bila srećna?!

 Pa kad već moram da primećujem da sam srećna, mada nisam planirala, ovako je nekako izgledao ponedeljak, koji uvek gledamo mrko, dok još ni ne znamo šta nudi. Često zato, pred kraj dana, nekako krijemo pogled od njega, posramljeni tom brzopletošću.

Podnevna dremka sa bosonogim žvrgijem i gnjavljenje po krevetu koje joj prethodi, sa tim njegovim neodoljivim (o)smehom i pogledom punim ljubavi… kad me njime iznenada, u više navrata „počastio“ opet u sred zajedničkog ručka… i kad je pregovarao sa Žućom da izađe iz stolice za hranjenje.

Kahfenisanje, drugarenje to jest kod dragih prijatelja Kaće i Đoleta. Upoznali smo se preko blogovanja i to je jedno od najlepših prijateljstava koje imam, sada osnaženo njihovom jakom vezom sa našim žvrgijem.

Takve stvari su razlog više što uživam u blogovanju i pisanje novog blog posta Mame na ćoše u tom svetlu danas dobija posebnu notu!

utUtorak

Drugi dan kako (moram da) primećujem i obnarodujem svoju sreću i pozitivnost. A on, kao da zna na kakvim sam „mukama“, kao pravi džentlmen, ređao je pred mene lepe trenutke, bez da sam morala mnogo da se trudim u vezi sa tim. Samo da biram koje ću da izdvojim. Možda je tako i inače, ne znam, ja uglavnom ne volim da primećujem da sam srećna, mene se na ovo nateralo. Ali ovako se to nekako nizalo, mada ne baš tim redom:

Saznala sam da čekamo (najverovatnije) ipak devojčicu! Jednako bih se obradovala i da je, kako su posumnjali prošli put, dečak. Samo sam radosna da ćemo se ostvariti i kroz tu ulogu. Posebno ću se tome radovati u njenom pubertetu. Nema veze što će nam trebati dve dečje sobe. Treba nam i kuća pre svega, pa ne paničim.

Konačno topao, sunčan dan! Dok su moji muški spavali, prošetala i provozala se sama, posle mnogo vremena, naravno sa muzikom u ušima (koja za promenu nije bila dečija), do “Genezisa” da špijuniram bebu i vidim sve te divne ljude koji su mi kao druga porodica!

Videla se konačno i potanko o svemu ispričala sa jednom od najdražih drugarica Jelenom Višnjić uz, kako mi to kažemo, kafidžonu!

srSreda

Trećeg dana glasnog primećivanja bar tri pozitivne stvari lagano kapituliram! Hvatam sebe kako sve češće tražim i prepoznajem razloge za sreću u danu koji polako odmiče, kao da je i njemu milo da me gleda kako uživam. Mrgud u meni klizi mi između prstiju, nemoćan da se za išta uhvati!

Posle mesec dana banjske terapije moj tata je danas konačno došao kući i prohodao, koliko toliko, uz hodalicu. Zove me i kaže- jesam li ti rekao da ću ja da razmrdam ove moje noge! A sad ih imam ukupno šest! To je najdivniji čovek kog sam ikad upoznala, potvrdilo mi se to nebrojeno puta. I neizmerno sam zahvalna i srećna što je upravo on moj tata.

Ponovo sam otvorila dozvoljeni minus! Kako to nije pozitiva?! Pa di ćeš veće sreće, nego da se bar na neki način osećaš kao normalno plaćen radnik! Na tri godine, s nižom kamatom.

Žmu pronašao “LaScalu”, sjajan kafić u Novom Sadu koji drži Italijan, neizmerno simpatičan dok meša svoj i naš jezik i spravlja fenomenalne aromatizovane kafe! Osvojio je osmehom, dobro ‘ajde i keksom, čak i Žvrgija.

Nije ova sreća ni tako loša, mogu vam reći. Navikne se čovek brzo na nju!

cetČetvrtak

Izdvajati glasno trenutke sreće u prva dva meseca kad svi poslovi stoje, a računi se gomilaju, kad smo najkraći s parama, pa se dani oduže kao otplaćivanje kredita, pravi je izazov. Ali četvrtog dana sam već totalni veteran i pozitiva se nekako sama nameće, pa sve te naizgled sitnice ojačaju za lakše pronalaženje ostalih rešenja.

Dok sam ja pravila red po kući, moji muški su napravili ovaj divan selfi! A onda smo svi zajedno, nas četvoro ljubimaca bez, prilegli na (po)podnevnu dremku pod istim ćebetom, što obožavam!

Neizmerno me ispunjava vođenje bloga www.mamamacose.com prepiske sa čitaocima, utisci svih tih divnih osoba koje prolaze slične stvari, kvalitetne povratne informacije koje pune baterije! Dobar deo dana posvetila sam tome i raduje me kad vidim da su moje iskustvo i stavovi koji su iz njega proistekli, nekome ohrabrenje.

 Marko i ja organizovali smo krajnje nepristrasno fb glasanje za izbor imena naše ćere, koja će ući u uži izbor. Oba biračka mesta su zatvorena, glasanje je završeno, proteklo je mirno, mada sa povremenim pritiscima organizatora glasanja da prevagnu njihovi predlozi. Iako su zabeležene izvesne nepravilnosti, izbori nisu poništeni. Sanja Ruška Grandić I Kristina Šarić glasale su na oba biračka mesta, ali uvaženo im je samo jedno glasanje. Hvala onima koji su pokušali da ponude još neko ime, regularnost time nije narušena, naša nervoza nije postala manja, ali svakako me je najviše nasmejala Sandra  krajnje nepristrasnim predlogom da ime bude- Aleksandra. Dvoumila sam se da li da uvažim glas Milene Madžgalj jer je glasala za ime koje i sama nosi, ali pošto uvek deli sa mnom klopu dok krčkamo Razgle i Jutarnji, sve joj je oprošteno. Čak i to što nije, eto, glasala za moje predloge! Rezultati glasanja su- Petra ubedljivo prva sa 26, prati je Višnja sa 20, Lena je osvojila 10 vaših glasova, a Milena 8. Belih listića nije bilo. Glasovi pristigli nakon zatvaranja biračkih mesta neće biti usvojeni, a za nekoliko dana, kad stignu glasovi iz dijaspore, saznaćete konačne rezultate i biti obavešteni o drugom krugu. Osim ako se eventualno odnekud ne stvori neki džak sa listićima! Hvala vam svima na učešću.

petakPetak

Naizgled naivna igrica navela me je brzo da uvek, uprkos svemu, na kraju dana skeniram sve i nađem ono što je bilo lepo. Jako dobro i zabavno reprogramiranje! Pogotovo što ga izgovaraš „glasno“.

Danas?

Sneg kao takav i sve te neodoljive face i izlivi radosti Žvrgija na sneg! Ako izuzmemo činjenicu da hoće da ga gleda iz naručja, ili iz sanki.

Žvrg raste uz kuce i mace i Žuća, njegov gotovo vršnjak, samim tim mu je najdraži, valjda i što se od prvog dana zalepio uz njega. To kako komuniciraju, igraju se i kako se raduje tim vragolijama, stvarno je predivno. Mislim da su danas zajedno čitali, ništa ja njih ne razumem, sem da se vole!

A sad, uz čaj, odoh u toplo ćebe, da čitam, pišem i uživam, dok pada sneg i pucketa drvo u kaljevoj peći… Što bi rekli- my time!

subSubota

Subota mi je oduvek omiljeni dan i u njemu uvek s lakoćom uživam! Otpakujem ga lagano, vadim detalj po detalj, ređam, zagledam, cinculiram sve te radosti koje tokom nedelje možda i promaknu mom, sada gotovo veteranskom u-sreći-prepoznavanja-oku!

Puna snega, smeha i lepih razgovora.

Sanjkanje- i pre i popodne! Nije prestajao da ciči i žvrgolji! A sanke? Vozaju se, evo, od mog brata, do mene, pa je ponosna vlasnica bila njegova ćerkica, sada moj sića i ne znamo hoće li izdržati do moje ćere! Kad god ih vidim setim se predivnih večeri kad su me tata i mama, dok sneg još veje, vozali ulicama udubljeni u neke njihove lepe priče, u povratku od prijatelja. Mnogo lepa vremena. A sad mi pravimo neke mnogo lepe uspomene ovom divnom detetu.

Dorađivala medijsko-copywritersku radionicu, koju s uživanjem pripremam za ekipu s kojom pregovaram i nadam se da ćemo tu ideju i realizovati. Uvek iznova radost kad sublimiram znanja i veštine iz oblasti kojima se bavim, na način koji će nekome pomoći da iz toga izvuče neku novu dobit za sebe. I ta sjajna razmena sa ljudima koji se bave nečim dobrim. I bave se sobom.

Veče sam rezervisala za pisanje novog blog posta koji se već dugo krčka, o ljudima koji u mom životu imaju posebno mesto i to će biti moj skroman poklon njihovom radnom jubileju, a ujedno i jubileju našeg prijateljstva. Gotovo decenija…

nedNedelja

Ne radim još od aprila 2013-te, ali svaki put se nedeljom uveče štrecnem kako sutra rano ujutru moram na posao. Naravno, uz uslov da uopšte znam da je nedelja, što je sada srećom vrlo retko. Ali evo je, kao da zna šta posle nje sledi, daje se šturo, lagano, na kašičicu, da je što duže uzimamo.

Posle dužeg vremena konačno opet imam radio u kuhinji! Radio obožavam da slušam skoro koliko i da radim na njemu! Uživala u spremanju klope uz lepu muziku i omiljenu 202! I navirivala povremeno u sobu gde momci spavaju. Možda su sanjali tu novu turu saNJkanja, na koju su posle ručka odjurili, ne znam, ne mora mamika sve da zna.

Toplota kaljeve peći, a da se ne lažemo- i mirisi mog ručka, privukli su sve četiri moje mace u kuhinju i imala sam konačno pregršt vremena da ih sve mazim. To mi ponekad nedostaje, a lepo je videti da i ja njima falim. Ništa me ne opusti kao one.

Bila nam je Nikolina keka Sonja i pravo je uživanje sada gledati nju u ulozi koja je mene toliko ispunila i polako me spremila za žvrgija. I gledati njega koliko joj se raduje i kako se lepo igraju. To je zaista posebna veza i mnogo neka lepa ljubav.

Moja nedelja u kojoj sam morala glasno da primećujem sreću konačno se završila. Od sutra mogu ponovo po starom da budem mrgud i za sve što (mislim da) ne valja krivim sve oko sebe. Teška srca priznajem da nije loše kad primećuješ da si srećan. Možda je čak i lepše kad hoćeš da primećuješ, jer to se navodno može uvek, ne samo ovako kad moraš. Odoh sad da uživam u jednom dugom kupanju. Nedelja je, to je jedino što se stvarno mora!

Možda vam se dopadnu i ovi tekstovi?

Share

14 thoughts on “Sedam dana, 21 sreća

    1. Ma hajd’ da svi mi srećni-sa-sobom pre svega podelimo po 21 sreću, pa ćemo se već nekako navići na nju 😉

  1. 🙂 Jos jedan divan post… Jedan od retkih blogova gde bas uzivam dok citam…
    Drago mi je sto ti je tata bolje… i sreca sreca radost za devojcicu 🙂

    1. Hvala ti. Meni je uživanje dok gledam kako sve to ti sažmeš, bez reči, kroz fotke, predivne su!

  2. Koga ti to mažeš tim forama da si „mrgud“? daj… Sori, ali – ne verujem ti 🙂
    Pazi sad: jaaaaaaaaaaaaaaaaaaako mi se sviđaju tvoji tekstovi i mogla bih disertaciju sad da kucam na tu temu, pored toga što stvarno mislim da si pre-inteligentna za sredinu koja to (verujem) teško podnosi… ALI, radio 202, ti je jedna od najvećih petica koje ćeš dobiti u mom dnevniku 🙂 Nemoj više da me kupuješ, dosta je!

    1. Jelena, postidela si me sad! Hvala ti na čitanju i lepim rečima. Borim se s mrgudom u sebi, ali sad čini mi se kapitulira polako 😉

  3. Posle citanja ovog posta ponadah se i ja da cu za koju godinu biti maaaalkice relaksiranija i imati vise vremena za odmor i za sebe. Ovo moje malecko 7-omesecno stvorenje ne da mi bas puno mira, a kako smo po ceo dan same, u drugoj zemlji, nema ni ko da nam pomogne. Zato se najvise radujemo vikendu kada je i tata ceo dan sa nama!
    Eh da mi je malo vise vremena i za blog koji pisem, da se malo edukujem o svim onim SEO i ostalim cakama :).. Pisanje me cini jako srecnom, kao i tebe :).

    1. Da, baš je zahtevno kad si toliko sam s bebanom, uz obaveze po kući, sa malo vremena za sve ostalo što jesi… ni ne znaš koliko možeš dok ne prođeš neko takvo iskustvo. Da sam ranije znala koliko mogu! Ali verujem da kako osvajaju svet, polako dobijamo više nekog svog vremena.

    1. Ta vežba sa zahvalnošću na kraju dana, primećivanje dobrih stvari, nešto je najvrednije što sebi možemo da priuštimo da bismo se osećali bolje, a verujem i da bismo bili bolji- a tako je jednostavna! Hvala ti.

  4. Sjajno! Pogodila si suštinu kao i obično… Moraću da prosledim nekim mrgudima što broje svaki dan razloge za nezadovoljstvo… Mada, dok ljudi ne nauče životnu lekciju, dok ne nauče da se raduju lepim stvarima dok im se srce slama od bola, uglavnom ne znaju da cene ono što imaju i koliko zapravo imaju razloga za sreću…

    1. Šteta što nas često tek neki jak udarac navede da se reprogramiramo, a može i ovako, jednostavno. Ali kod nas se, čini mi se, baš neguje taj kult „život je težak, posao je muka…“. Propustimo puno lepih trenutaka, na kraju, prospustimo čitav jedan život- svoj. I meni je trebalo dosta… to je proces sa usponima i padovima. Onog momenta kad shvatiš da sam odlučuješ kako ćeš se povodom čega osećati i ponašati i da si sam odgovoran za svoj život, kreće ta lavina. Kao neko ponovno rađanje..

  5. Glas za Milenu! 😉

    Divan post. Lep osvrt na to koliko previdimo ustvari sve sto nas cini srecnima.

    1. Hvala ti Milena, a razmotrićemo i tvoj sasvim nepristrasan predlog 😉

Ostavite odgovor na Ljubica Balać Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *