“Najlon” pijaca kao inspiracija- nekome višak delova, nekome muzika /VIDEO/

noizac 4

Šta god i gde god da nađe, moj tata će to doneti kući u svoju radionicu. Uvek iznova uveren da na ovom svetu nema viškova, već samo loših procena, odložiće svaki taj deo, bio on ispravan ili ne, na neku od brojnih polica i strpljivo će čekati momenat kada će baš taj komadić biti zaslužan što je konačno sklopljena neka nova celina!

Sve mora biti deo nečega većeg, neka je njegova logika. I upotrebna vrednost je neupitna. I večna! Nekad taj predmet treba da radi, nekad je dovoljno da ne smeta. Samo da je tu i da podupre. Bila sam uverena da je to filozofija koja lagano izumire. Jer ako ne verujemo u feng šui, nimalo blagonaklon prema starim, dotrajalim, a kamoli pokvarenim stvarima, verujemo u ekonomiju, pa odavno ne popravljamo, već bacamo. Ne isplati se. Ili ipak ne?

Upoznala sam nedavno tatine mlađe istomišljenike. Imam utisak da šta god da dospe u njihove ruke, prosviraće!

„Ko god se bavi muzikom s ciljem da na neki način odstupi od uobičajenih pravila i upusti se u eksperiment, prinuđen je da se dovija i pronađe upravo nekonvencionalna rešenja kako bi postigao i takav zvuk“, započinje svoju priču muzikolog Milan Milojković. Njega i njegove prijatelje iz dva benda taj put odveo je do Najlona. Od nestandardne primene standardnih uređaja, do izgradnje novih instrumenata od odbačenih, a često uz to i pokvarenih delova svega i svačega, opseg je u kojem oni stvaraju svoje kompozicije.

„To su uglavnom stvari koje su starije iz prostog razloga što su se one ranije i pravile sa ciljem da se poprave. Čak i ako kupimo neispravan uređaj na Najlonu, velika je verovatnoća da ćemo moći da ga vratimo u stanje blizu prvobitnog, a da pri tom znatno uštedimo“, kaže Milan i dodaje da im je u pravilnoj proceni šta treba tražiti, dragoceno iskustvo starijih.

Sa skoro minimalnim sredstvima otvara nam se neverovatno širak spektar mogućnosti i sve zavisi od naše kreativnosti. Često se tražeči delove instrumenta za koji još i ne znaju kako će izgledati, još manje šta će raditi, iznenade.

Ima stvarno neverovatnih stvari na Najlonu  koje su u nekom periodu istorije bile razumljive ljudima, ali pošto su odavno prestale da se koriste, ne znate čemu je to uopšte moglo da služi! Tako smo recimo otkrili da postoji nešto što se zvalo „stenoret“, a što je stenografima omogućavalo da skraćemo zapištu to što im se diktira.“

Noizac colage

Stvari koje dolaze iz istočne Evrope posebno su im, kaže, zanimljive jer su pravljene tako da mogu baš dugo da traju. One nisu savršeno elegante i oskudne su detaljima, ali su vrlo izdržive i mogu lako da se poprave. I baš od njih nastanu najneverovatniji instrumenti jer imaju delove za koje vam nikada ne bi palo na pamet da ih upotrebite, uverava me Milan i ističe da puno predmeta koji imaju na neki način veze za strujom mogu da proizvedu zanimljiv zvuk.

Jeste, čak i račun za struju, bar to mogu da posvedočim, od muke prosviram kad god ga pogledam!

Šalu na stranu, sve čega se ovi momci late, za početak je izvor zvuka. Da bi to postalo instrument, neophodno je da se taj zvuk prihvati kao muzika. Srećom, ta elektronska okuplja baš takve posvećenike širokih shvatanja.

Kada žele da sve bude kako su oni zamislili, konsultuju se u raznim društvenim grupama na internetu i razmenjuju šeme. Ali im je mnogo zanimljiviji put kojim ih vode svi ti delovi koji se mogu popraviti, a koji će im zahvalnost za to pružiti kroz neki novi čudan zvuk. A opet, sve to im pruža i mnogo više.

„Ovo sve mi na neki način pomaže da razumem kako su se kroz istoriju instrumenti proizvodili industrijski, profesionalno. Stariji profesori su nam često govorili- ne možete znati nešto dok vam ruke nisu u testu. To u mom slučaju važi jer mi više znači da nešto sam napravim i shvatim kako to radi, nego da hiljadu stranica pročitam o tome.“

Kakav zvuk, takav i put do njega, mogao bi biti siže ove priče. Ona iziskuje junake spremne da se odvaže na poduhvate neizvesnog ishoda. Na nerazumevanje i neprihvatanje. I na višesatno tabananje u potrazi za delovima nečega za šta ne znaju ni kako će izgledati, još manje šta će raditi. I opet, teško da će vas tom idejom „kupiti“ osim ako niste i sami posvećeni kreativci.

Ali od sad, ako vam nešto smeta, nemojte to bacati, prosledite do prvog entuzijaste. To i treba da dobije druge vlasnike. Jer ono što je za nas smeće, za nekoga je tek početak avanture.

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *