Mama sa naslovnice

mamichenDa sam trudna meni je muž javio telefonom, dok je jurio na posao popodne, jer su rezultati bili tada. Ništa od do detalja izmaštanog vatrometa emocija na našem omiljenom mestu uz Dunav, gde me je zaprosio, gde smo se venčali… Nije bilo kao na filmu, ni kao u bajci, ni nalik na savršene fotografije iz časopisa uz tekstove o radosnim vestima.

Zato je, kao svaki važan događaj, i ovaj imao svoj momenat pred ogledalom u kupatilu. Bila sam čupava, podbula od silnih hormona koje sam primala, u rasparenoj pidžami i drečavo zelenim čarapama. Bez šminke. Ni nalik na toliko puta prikazanu, uslikanu, udešenu „konačnosamtrudna“ sreću. Sreću koju toliko „udese“ da sumnjamo da nam se uopšte i desila, ako nije po tom šablonu. Jer i sreća se izgleda sređuje za slikanje. Mora da „izgleda“.

Zato sam na tom najintimnijem mestu na svetu morala da se pogledam pravo u oči! Usne su mi se razvukle u osmeh, da i one potvrde da je to što vidim ipak čista sreća! Moja. Naša. Neke slične poglede razmenjivali smo dobar deo večeri i dugo nismo mogli da zaspimo jer je usledilo, za zemlju Srbiju uz svaku sreću neizbežno pitanje- kako ćemo mi to?!

Koliko već sutra otrčala sam do najbliže trafike i pokupovala pregršt časopisa o blaženom stanju. Da se bolje informišem kako TA sreća izgleda! Suprotno verovanju da ću se konačno malo opustiti, mojim mukama nije bio kraj- tek su počinjale! I bile su sve veće što je trudnoća više odmicala, tačnije, što sam više o njoj čitala iz tekstova i sa slika koje ih prate.

Sve trudnice tamo su prelepe. Kosa im je ako ne baš isfenirana, sigurno čista i uredno začeščljana. Skoro uvek su nasmejane, lepo (spareno) obučene, nervno uravnotežene. Grickaju voće i lelujaju, čini mi se da ih pogledam iz profila, videle bi se samo tanke linije! Čak i u tekstovima o mučninama tek blago kiselo kezila se lepotica. U tekstu o hormonskim promenama na koži, savršeno čisto, još toplo od fotošopiranja lice.

Pomislila sam da možda ipak nisam trudna, možda sam ja bolesna?! Ili možda čak nisam ni žensko! Povraćala sam četiri meseca, uz celodnevne mučnine. Nije mi bilo ni do čega, a ponajmanje do ulepšavanja i sređivanja. Nisam mogla da se sastavim, a kamoli da sparujem boje! I zbog toga sam se osećala grozno. Verovala sam da tako i izgledam jer su mi se iz časopisa pobedonosno smeškale uvek sređene trudnice.

Pomislila sam, kao i vi sada za mene, da onda možda nisam ni srećna! Dok nisam prestala da izbegavam ogledalo. Dok se nisam pogledala pravo u oči. Naravno u kupatilu! Tamo sam provela najveći deo vremena, a niko ni sliku da mu objavi u znak zasluženog priznanja! Ni traga na tim fotografijama ni od iscrpljenosti, razdražljivosti, suza, podočnjaka, od gorušice kiselog izraza lica, svađama, besu i prejedanju. Ni jedna nije bila u tri broja većoj garderobi, čupava i bleda, dok je muž ( ipak!) zaljubljeno gleda.

Sad znam da sve to ne znači da moja sreća (meni) nije savršena, već da njihova nije realna. Ni za koga. A opet, priča o savršenom izgledu, koji je izgleda ekvivalent savršene sreće, uporno se „prodaje“.  Ni kada se porodiš slika nije mnogo drugačija. Odmah počnu da te progone s onima koje već mesec dana nakon porođaja imaju savršenu liniju! Sve mame izgledaju kao manekenke koje su za slikanje iznajmile ništa manje savršenog izgleda dete. Guraju ga u kolicima nasmejane i nigde se ni ne nazire da je toj šetnji prethodila priprema ravna onoj za polazak na planinarenje, prilikom koje si tri puta umirivala dete, pet puta se vraćala po nešto i sto puta se preznojila, a usput proveravala šta si uopšte obukla!

U tekstovima su tek opasne zamke, idealna rešenja za sve probleme, sročena tako da se osećaš još bednije i nesposobnije što i sama nisi uspela da ih vidiš.

„Zablistajte za tren oka!“

„Instant saveti za svež izgled!“

Nije važno što si rodila dete, važno je da ne „umre“ savršen izgled!

A meni izgleda da sve te stvari kreiraju oni koji savršeno nemaju pojma kako izgleda trudnoća, kako izgleda prava mama, a da ponajmanje znaju kako zaista izgleda sreća!

Umalo da poverujem da mi se nije ni desila, zato što se nisam trudila da je „udesim“. Umalo da poverujem i da zbog toga nisam dovoljno uspešna, ženstvena, dovoljno srećna! Većina mojih fotografija nije od onih koje pune naslovnice, ali mi, kad god ih pogledam, napune srce. Jer znam, sreća ne izgleda uvek savršeno, a nikad ne izgleda isto za sve. Ima onoliko lica koliko nas (srećnih) ima.

Ako mi ne verujete, pogledajte se pravo u oči!

Možda vam se dopadnu i ovi tekstovi?

Share

15 thoughts on “Mama sa naslovnice

  1. А опет, са новинарске тачке гледишта, најискренија фотка био би онај селфи пред огледалом, да га је било, зар не?

    1. Vidiš, sad mi nikako nije jasno kako Taj momenat nisam ovekovečila!

  2. Divan tekst 🙂
    Pa ipak, Ima i nas obicnih smrtnica koje smo celu trudnocu iznele nasminkane i sa cistom kosom, sa sve istim mukama i problemima koje jedna trudnica moze da ima. To je u neku ruku i ucinilo trudnocu prijatnom ili, bar, podnosljivijom. A lepo je bilo slusati „bas ste lepa trudnica“ 🙂

    1. Da, ima nas trudnica koje smo PRVU trudnocu provele divno i zacesljano, u haljinicama i stiklicama, sa istim mukama i problemima.Dakle tu jednu kako sam ja komentaru razumela, bilo je divno tako isfurati.A sada…DRUGA trudnoca, dete od 19 meseci, jos uvek se budi i ne zanima je da li trudna, prehladjena i uspavana mama sa nekontrolisanim mucninama to moze da podnese, i zaposlena mama, koja pored 8 sati u kancelariji jos dva sata provodi u putovanju.Ne znam sta treba da se desi da bi tu trudnocu ucinilo prijatnijom i podnosljivijom i ne znam ko je taj koji pored svega sto se desava ovoj trudnici zasluzuje jos i napor ljubaznosti i iskrivljenog osmeha. Lako je komentarisati iz sopstvenog ugla, dobrog iskustva i sticaja dobrih okolnosti.Malo razumevanja, zamisliti se u tudjoj kozi ili promisliti sta i nas sutra ceka, vrlo je pozeljno.Lepa trudnica je stvar genetike i sticaja okolnosti 😉

      1. Slađo, meni je divno kad žena i u tom i u kom god stanju ima vremena, volje, snage da uživa u sređivanju sebe i svog sveta, samo mislim da bi, istine i ravnoteže radi, bilo fer pokazati i drugu stranu. A kako je drugi put tek, videćemo 🙂 a vi javljajte 😉 Hvala vam na čitanju i komentaru!

  3. Ни ја нисам била савршена трудница, ни један пут. Иако нисам имала мучнине. И ишла на посао до последњег дана (јер сам могла да радим). Часописе нисам читала, као да сам знала шта ме у њима чека. И као што колега облогован рече – најискренија фотка био би тај селфи испред огледала.

  4. U obe trudnoce sam imala brkove ko Vuk Karadzic i neobrijane noge, s tim sto sam u prvoj drugo tromesecje bila mama sa naslovnice a posle se pretvorila u slona. Kako sam izgledala uopsete me nije bilo briga jer od silnih tegoba nisam mogla jos i o tome da brinem.

    1. Lepo je kad/ako neko ima vremena i snage da se time bavi, da se i tada bavi sobom na taj način. Nije lepo ako one koje nemaju „bombarduju“ sa svih strana kao da su na modnoj pisti. Kao da nama samima tad nije bilo dovoljno što je tako kako je.

  5. Poreditit se sa ‘fotošopiranim’ slikama iz časopisa ili sa reklama, nikako nije dobra ideja, niti tokom trudnoće, niti ikad! Ali prestati se truditi i prepustiti se ‘bujici’ uz razne izgovore je opet druga krajnost. Svakome se iste stvari dešavaju na različite načine, pa i trudnoće. Da, ima mama koje izgledaju kao mankenke i tokom i poslije trudnoće, ali i mnogo više onih kojima se izgled trajno promjeni. U svakom slučaju, mali ‘smotuljci radosti’ su vrijedni svega.

    1. Ma ja bih volela da vidim makar jednu sliku u novinama, makar jedan tekst, pa makar i šaljiv, samo da je drugačiji! Jer, kako i kažete, ni jedna krajnost nije dobra. Hvala!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *